"Манастири уопште нису лепи замкови за доконе (беспослене) туристе,
неби ли им прошарао досадни колорит савременог живота".
(Старац Лазар Абашидзе)
Дебели Моси са нама дели утиске који су му се утисли након изрекe
старца, које дели да би истиснуо утиснуте погрешке из савременог
друштвеног живота....
Јоој која истина, јест добро речено... Манастири то и нису, поготово
нису мистериозни. Старац је ту потпуно у праву, туристи су докони,
сви смо били туристи негде, зар не!?
Уф, како су ми неке екскурзије из основне биле смор, још из оног
периода старе Југе кад смо обилазили бетонске скулптуре. Која
разочерања сам имао, кад скапираш да си се сатима возио само да би
видео ону скаламерију?? Уф тад то није било могуће изрећи због оне
петокраке на врху, а и певали смо тад неке пионирске песмице да дођемо
себи од пута. И тада сам био буцко..Уф.
Уоooпште није лоше посетити манастир, напротив посета може бити
од
велике користи. Мислим..проверено...Често чујем да неко организује
посете манастиру Острог и другим манастирима, то и није нешто ново.
Питање је, да ли идемо као ходочасници или као докони?
Верујем да ако идемо са потребом да присуствујемо празничној молитви,
на исповест, причешће, да захвалимо Богу на указаној помоћи у болести
или потребу за разговором о проблему који имамо, дилеми коју не
решавамо и сл. мислим да је то ок.
Рекао би да сви некако волимо манастире како изгледају. Радо им
идемо, радосни смо не знајући зашто, радујемо се, вероватно је то
духовна радост која нам је свима
необјашњива, леп осећај, јел да?! У
сваком случају да не смарам, ходочашће треба да је прави разлог.
Докона посета манастирима је далеко више присутна за разлику од
старомодног ходочашћа. Ходочашће је ипак знак побожности, то баш и
није тренд. Устаљени „кодекс облачења“ полуголог илити лагано обученог
туристе при уласку у манастирску порту указује на равнодушну и
неуприличену мотивацију посете. У неким манастирима се због лаганог
облачења нуде сукње и хлаче да би ушли у храм, некима често и смета,
кажу: „...хвала, нисмо због тог ни дошли“...мисим..
Недељом поподне екипа из кафића договара се где да убије досаду, ај'да
се провозамо негде - неко би добацио жалећи се на досаду. Други
предаже, ајмо до неког манастира!?. Након пар минута договар је пао и
креће се у "ходочашће".
Збиља, шта све може бити мотивација? Данас постоје мапе манастира,
како и до којег доћи. Постији реклама једног превозника „возим и у нај
неприступачније манастире“, то ми је скроооз чудно, уооу, е, а зашто?
Мислим, шта се уопште тражи у неприступачном манастиру?! Шта тамо
има? Ако је до молитве, Бог је приступачан да му се на сваком месту
може молити, тако каже наш попа.
Туристичке агенције штампају екстра брошуре и мапе туристичких
дестинација и понуда у које су манастири убројани и уврштени као
„понуда“. Хаос, звучи невероватно - туристичка понуда? Мапа је од
користи, да се лакше снађемо, али тенденциозно и рекламно као
понуда...хм..По сећању присетио би се неких података о туризму, шта је
уопште туризам? Колико се сећам туризам је настао у 18. веку у
Енглеској, када је неки лик паробродом провозао по Темзи тадашњу
елиту, успутно им је продавао и по шољицу чаја. У самој сржи схватио
је се да се од тога добро заради. Практичан човек. Ако се не варам
сама реч туризам је изведена од француске "tour" -тур.мада су се неки
етимолози свађали да је и од енгл.речи "turn" вратити се. Било како
било, ми зурећи у теве гледамо изазовне природне красоте, градове и
разне атракције на дискаверију, окупани фасцинанцијом те продукције ми
падамо у искушење да и сами тамо одемо не капирајући да смо загризли
тај понуђени маркетинг. Живећи у нашој средини пуној проблема, дух
скитања који нам се улива као разонода, па прија то.. Овде је досадно,
ранац на леђа и у скитање... Цео живот да посветимо тумарању и трци за
обиласком светских дестинација и лепота био би прекратак и премал као
и наш џеп.
Туризам је на западу ооозбиљно економски схваћен, преозбиљно! Наплате
ти визу, наплате ти превоз, наплате ти смештај, наплате ти храну,
наплате још што-шта. Ошишају те на све могуће а ти ако ниси пресретан
што си ту...знај, не враћа ти се новац назад. Ошишана овцо, бриши..
Блеее. Стонхенџ и којекакви измишљени хенџи са јаком причом стварају
добар посао.
Ако само погледамо уџбенике за клинце енглеског језика, то су саме
рекламе "дестинације", да ли је то случајност?. Па који клинац не зна
за Биг Бена, да прекрасно што то знају, ал зато благе везе немају где
је Опленац!!
Старац Лазар букално вапи да наши манастири управо нису то, вапи да
скапирамо.. То није наш дух! Практично, то је култура обмане ради
зараде, која нам се намеће, може да прича ко шта хоће и да каже: Моси
лупеташ ко нико...
Доказ тога је што обилазимо манастире без имало побожности и страха
Божијег. Знамо о свему али о Правослаљу, мало, премало, благе..
Наравно, да не претерујем постоји слој људи који константно обилазе
манастире, убрзо у разговору са њима схватиш да су им манастири
занимљиви само због циркулације људи. Њима је интересантно да чују
необичне приче, туђу судбину, трачеве, конструкције завере,
шпекулисање... У први мах од њих сазнајете сва дешавања, колико у ком
манастиру има монахиња, где има највише монаха, монахиња у целој
помесној цркви. Ово ме невероватно подсећа на моју комшиницу, она све
живо зна! Елем, мотиви за докону посету могу бити разни, зависно од
људи и да ли припадају "пинк култури" који нетремице зуре у
ријалитије, који то као стварност траже свуда. Капирам, треба само да
нађемо ваљан разлог за ходочашће "у себи", ..укључујући ту и моју
комшиницу.
Са Бизијем сам се добро споречкао око ове доконости и туризма, али
после сам му одбрусио овом поруком старца, мада се он те расправе није
ни сетио. Тада ми је рекао:
- Човече, шта ми ту причамо, па у манастиру ти се баве продајом
сувенира зар то није бизнис, ам?
- Хах..
Помислио сам да је у праву, стадох, док сам размишљао зазвони му телефон..
- Ух затрешти некакав народњак из мобилног.. грозно! пууу
Кад је прекинуо разговор скренули смо на другу тему због тог позива.
Звала га цура. Мислим Бизи није лош, он зна да драми безвезе и од
свега би да направи бизнис, због тога га зову Бизи, оно.. лоша копија
Делбоја. Међутим пошто тад нисмо имали времена за причу на тевеу је
почео Ноле да млави Федерера па смо навијали уз пиво, ја сам јео
смоки. У подсвести, хтео сам да искристалишем ту тему до краја са њим,
јер сам осећао да је то некако нереално речено. Првом приликом када
сам поново посетио манастир питао сам тамо о сувенирима и наравно,
добио одговор.
У суштини Бизи је иконе, крстове, свеће, тамјан и сл. назво
сувенирима! Фора је у томе што то нису туристички сувенири уопште,
него ствари које ми верници свакодневно користимо. У контексту у којем
је он рекао испада да је манастирима "циљ" бавити се бизнисом и
туризмом, али нема везе, он је иначе манипулант своје врсте. Дакле,
продаја основних верских потрепштина је реална, јер од тих средстава
манастир крпи даџбине и уопште улаже у обнову, једном речју узиђује.
То сам сазнао из прве руке кад сам питао једу монахињу, збиља, њихов
манастир јесте у обнови. Сетио сам се кадионице коју сам купио прије
15. година, још увијек је користим, она ми уопште није сувенир нити је
тако видим а и Бизи је био са мном кад сам је купио. Бизи ми је
позајмио тада неку пару, радио је у Штутгарту као конобар и био пун ко
брод.
Елем.. на кафи, уловим Бизија да му потанко објасним наш недоречен
спор и кажем му да ћу да пишем о овоме на нету, фејсу и у новинама ако
треба, на шта ми је он одговорио:
- Даај Моси шта се ложиш, па знаш да на нету има свакаквих анонимних
болесника који млате по виндовсу којекакве праве истине, још и ти...
Хало Моси???Фију
-Да, али мене је потакло да пишем о томе.
-Ма кад си ти писао чланке Моси, уосталом, кога то и занима?
- Паа, можда некога.. Мој поент је у томе што ћеш ти поново након
гледања дискаверија да ме смараш како овде нема живота и како треба да
се иде напоље из државе! Штудгарт нпр. Ам? Ти и Дени сте слуђени
дискаверијем..
-Шта ти је, шта си се наврзао на дискавери?
-Зато што после тих емисија као да си доживео откровење, све живо знаш...ето!!
-А као овде је све супер, видиш да немамо посла ни ја ни ти.. пратиш
ти Дневник уопште Моси. Где ти живиш!?
- Слушај гастербајтеру, прво да промениш ту крајишку музику са
мобилног, тог Жака и Боција, иначе не седимо више у друштву вани
нигде. Не кажем да је супер, докле год си залепљен за теве нећеш
наћи посао сигуран буди. Хоћу да кажем да је твоје размишљање већ
нечији пројекат, тј наметнуто ти је да тако гледаш на ствари, тј.
створени су услови да тако конташ, наметнуто, а ти мислиш да је твоје
размишљање, капираш??
- Ааа Моси.. знао сам, почео си о конструкцијама и теријама завера,
хаа хааа!..
- Ма...скрећеш тему као и увек..
- Моси друже, јесте да нам се сервира са стране, али.... готово је
немогуће да гледамо на ствари како их ти гледаш. Да ли је наш однос
докон према свему што причаш или не је такав, прихвати!! А верски
туризам нисам ја измислио, шта је ту проблем што сам рекао да манастир
има бизнис продаје? А ти навалио, ходочашће па ходочашће... Сад ти
сметају и народњаци.
- Старац Тадеј је рекао да све што нам је Бог дао, све смо злупотребили!
- Моси!!!..... престани да млатараш са изрекама, знам те више него Тадеја!
-Добро, добро...ОКе
- Шта океј?
- То за бизнис си рекао тенденциозно као циљ, а то није суштински
истина. Неко може да има тезгу на пијаци као обично радно место од
које има јако скроман приход за живот, али се то не може назвати
бизнисом и тачка!!
- Моси, лудаче.. знаш да те туристичке агенције и министарство за
школско образовање сад може напасти због твог писанија, ам?
- А зар то није тако? Што сам написао, написао..
-Опа Моси, изгледа да имаш петљу а у суштини си само дебео. Добро,
добро, а можеш ли поднети критику на чланак, ам?
- Па и ја сам критиковао сада, разлика је у томе што моја критика није
из пакости, него да се исправе неправилности, ако је могуће. Нисам
поткупљив и немам наручене чланке..
-Ха ха.. Моси, баш си ово преозбољно схватио.. Шта ако комшиница сазна
да си је прозивао по нету!?
- Бизи, буди сигуран она то већ зна..
-Моси, еј, а сад стварно, одакле ти уопште идеја да пишеш о овоме? Да
ти то неко није наметнуо о-хо хо-хоо?
-Чуј ово, хоћеш озбиљан одговор а провоцираш?
- Ма опуштено Мосс.. Е, а имаш ли неку идеју шта ћемо за недељу?
- Имам.. да одемо до неког манастира, недеља је човече.
- Може, важи!! Таман да цури купим бројаницу.
- Важи. Јави ми на вибер или вајбер, како ли се већ каже...
- Ејј, еееејј Моси, а да одемо до тог Лазара!?
- Хало геније.. он је у Грузији.. уфф
дописник за Дневнике дебели Моси
''Када је човјек
предан среброљубљу у њему наизглед утихну све остале страсти. Али, то није зато
што је он изнад њих, већ због тога што се препустио једној - најљућој.
