Звррррррррррррррррррррр...звррррррррррррррррррррр....звр..
- Хало! Е...ти
си...Ма...добро..Доброоо!! Пићу таблете против болова, нисам дијете (О Господе! Гле ње, к'о да сам психијатријски случај,
а не случај коме се смијеше буцмасте руке др. Кујунџића
са свим његовим ножевима и осталим хирушким прибором, којима се ја нешто и не
веселим)...Јеси
ли ме само за то звала, да ми кажеш за таблете или...? А ниси! То је за
промјену добро. Напредујемо (смијех)...Ма
не зезам те....реци...Да, који човјек? Да ми помогне?! Како мислиш?! Ако је
нека Ђурина кућна чаролија, типа биоенергичар, астролог, нумеролог итд, а
претпостављам да јесте, има да га са самог улаза цмокнем штаком међ'очи...А
није кажеш?! Каже да вјерује у Бога...хм...А иде ли у Цркву? Чуј...и пости и
причешћује се...хм...Добро, вјерујем онда да имамо доста заједничког. Пошаљи га
са Жељом сутра до мене да сркнемо кафу...Важи...Чујмо се. Ћао.(Јес' да ми је сестра, ал' напорна је к'о Јеховин свједок у најјачој
животној снази...Али она то зато што ме воли...сестра моја.)
* *
*
- Сине! Ево долази онај човјек што је рекао да
ће ти помоћи. Онај о коме ти је јуче Јелена причала преко телефона.
- Добро мајко... Уведи га у моју собу. (Господе надам се да није један од оних несретника
који су умислили да су свемогући, да се не морам надмудривати...А ево га,
улази...)
- Помаже Бог! – пружам му руку.
- ...Здраво...здраво...
- Ја сам Огњен. (Овај ''брат'' ми не отпоздравља како треба. Држи ми предуго
руку...нешто опипава...хм...извлачим му руку из његове...Нешто ми је
ту...Опипава и даље...нија ваљда геј, а ја и нисам нешто лијеп...нешто чучи у
овом грму...извлачим руку из његове) Изволи сједи...
- Сјешћу, полако...да видимо прво како си ти.
Ево донио сам ти књигу да прочиташ, али хоћу лично ти да ми вратиш када
оздравиш, јер од данас оздрављаш!
- О, па
то је књига старца Тадеја, одлично...мислим да сам ту читао. Старац је велики
пред Господом.
- Да, али...није он ту све написао како
треба...не знао он баш све.
- Молим!?Па то је старац Тадеј, велики Божији
угодник...зар ми, овако мали и грешни, да исправљамо старца?
- Ја знам нешто што он не зна. Ја сам мало изнад
њега. Мени је бог открио неке ствари...ја имам моћ да исцјељујем људе...Ја...
- (Он изнад
њега, старца...Шта рече па оста на ногама...Овај је негдје гадно лупио главом)...Које
ствари?!
- Не могу ти рећи. То је тајна.
- Тајна!?(Тајна...сад
смо и у тајном друштву...Масон!! Ма какав масон, они пуцају на високо, варају
ове богате, а овај је дошао мени...овај је неки гољо...Господе свакаквих нас
има)...Питаћу те нешто, пошто има данас свакаквих људи...имаш ли ти
благослов од Цркве да то радиш?
- Мени не треба благослов.
- Рекоше ми да постиш и причешћујеш се?
- Да, наравно. Причешћујем се, постим три
седмице Великог поста.
- Три седмице!? (Овај себи сам одређује).Коме Црква даје такав благослов, да тако
пости!?
- Ама мени не треба никакав благослов!!! Хоћеш
ли ти да оздравиш или не?
- (Шта му би, зашто овако бурно одреагова?).
- Ја сам дошао да ти помогнем, да те исцјелим.
Ја ти могу помоћи и нико други!...Да ли ме разумијеш...Ја и нико други...Мени
је бог дао ту моћ.
- Како си се ти удостојио тих дарова да
исцјељујеш друге, а људи се деценијама подвизавају по манастирима и немају те
дарове...а ти чак ни не постиш како треба? Рече ми да се причешћујеш?
- Ама пусти то сада, причест је ништа... није
сва моћ у Православној Цркви...ја ти могу помоћи...само ја и нико више! Да ли
ти желиш да оздравиш или не? Ово ти је једина шанса...сад или никад...желиш ли
да оздравиш или не?! Вјеруј ми млади човјече! Само ми повјеруј и ријешићу те
мука! Многима сам помогао! Ове руке су дизале инвалиде из колица...
- (Овај
човјек можда има нешто у себи...хм...дали ту има мало истине? Па не би дошао
без везе до мене...Желим ли да оздравим? Да ли ми је ово шанса? Желим ли да
оздравим? Да ли ми је ово једина шанса).
- Зашто да не?! Па млад си, лијеп, екстра
паметан...како си ти само паметан! Желиш ли да оздравиш или не?...Ма желиш,
наравно да желиш! Па читав је живот пред тобом! Реци само да желиш и исцјелићу
те. Поново ћеш бити онај стари...јак. Ти си нешто посебно...
- Ти рече да идеш редовно у Цркву, а сад
Православна Црква није... (Да ли ја желим
да ме овај човјек исцјели? Нешто ми се дешава...блокиране су ми све духовне
способности...овај човјек има јаку сугестивну моћ...не могу да расуђујем како
треба..блокирао ме поприлично...).
- Ма не разумијеш ти мене шта ти ја говорим,
пусти сада цркву! Чујеш ли ти мене! Реци само да желиш да будеш здрав и
бићеш...Добро, ако желиш урадићемо овако...сутра је недјеља и мораш отићи у
цркву и пољубити Христову икону три пута и када буде звонило звоно реци ''ја
желим да оздравим''...али претходно ја морам да те додирнем да ти пренесем ово
своје, јер ово претходно ништа не значи без мене...Желиш ли!?...
- (Имам
осјећај да ме некако придобија...некако су ми отупиле духовне способности...Али...овај
и није баш у сагласноста са учењем Цркве) Наравно да морам сутра у Цркву,
недјеља је, Литургија је...Јеси ли ти разговарао са нашим свештеницима о тим
''моћима ''?
- Шта ће мени поп говорити шта да радим?! Ма
попови нису баш...знаш... овамо се нешто праве а иза леђа, када нико не види
раде све горе од нас...вјеруј мени када ти кажем!
- (Ово је
сумњиво...ама шта сумњиво, ово је очигледно, чим сам почео о Цркви, посту,
причешћу, свештеницима упалио се ко прскалица...)Ти рече да си члан Цркве а
тако говориш о нашим свештеницима?!
- Ама човјече!!! Маниме се више тога! Пусти сада
цркву и попове...Не разумијеш ти мене...Ја ти говорим једно, а ти...Желиш ли ти
да оздравиш или не!?
- Да ми сачекамо са тим оздрављењем...Уствари...не
желим да оздравим.
- Молим!?...Не желиш!? Госпођо, само ја могу
исцјелити вашег сина, да поново буде здрав! Да има породицу, жену,
дјецу...знате госпођо!
- Ееее кад би дао
Бог...-мајци
кренуше сузе.
- (Гле сада,
мајку ми је расплакао...Па да, најслабију карику хвата на емоције...Види да сам
га провалио па сада покушава преко ње да утиче на мене..).
- Ама...чекај...само да видим
гдје је та болна тачка, гдје си се ударио...мхм...значи овдје...мхм..
- (...Приближава
ми се...Па овај ме и почео пипати без моје дозволе...држи ми руку на
глави...нешто жмури...баја нешто...моји стоје и гледају...чудно, нико не
примјећује да нам је у кући вук у овчијем руну, говори да је члан цркве а
истовремено говори против ње...доста је било!) Пусти ми главу! Не желим твоју
помоћ!
- Али!...Ти пропушташ шансу да оздравиш?!
- Ја не желим да оздравим на тај начин...имамо
Богом благословене методе за оздрављење, имамо цркве, имамо болнице, имамо
свештенике, имамо докторе...Можда и није све у тјелесном здрављу, душа је
претежнија од тијела...Довиђења! Испратите човјека, молим вас. (Свети Никола спаси ме оваквих
исцјелитеља...овај има неку фабричку грешку на мозгу чим је умислио да је баш
њега Господ изабрао.)
- Ти мене не разумијеш!!!
Али...добро...како хоћеш... Пропустио си једину шансу за оздрављење...Довиђења.
- (...Заборавио
је књигу понијети. Вратићу му сутра по Жељи. Књига старца Тадеја је одлична,
али враћам му је као знак непристајања на негову помоћ...Али замал' ме необману...хвала ти Боже што ми отвори очи...)
* *
*
- Оче Гаврило благослови!
- Бог те благословио Огњене...Како си? Како
твоји?
- Добро смо сви, Богу хвала...Оче, дошао сам да
поразговарам са тобом...имао сам јуче једну посјету, онако, мало чудну...
- Причај ми...
ИСПРИЧАХ ОЦУ СВЕ КАКО ЈЕ БИЛО
- ...тако је било оче.
- Хм...да...жао ми је тих људи. У великој су
прелести, сам ђаво их је преварио, па сада они варају народ...најчешће народ
болестан, у очају, који се хвата за сламку...
- Оче примјетио сам, након што је он отишао, да
ми је у току разговора блокирао моје духовне способности, гледам у њега,
малтене почињем му вјеровати...
- Да, добро си то примјетио, ти људи имају јаку
сугестивну моћ и тако утичу на људе да их преваре...Сада си окусио један дио
тих демонских сила, које могу бити неупоредиво веће, али слава Богу, нека ти
ово искуство буде на спасење...И други пут, када ти буду нудили ту врсту
помоћи, а нудиће ти јер ти си њихова циљана група, њихова мета преко које
већина њих покушавају да лијече своје комплексе мислећи да другима помажу,
мораш у старту категорички одбијати и рећи им НЕ и НЕ, јер могу те преварити,
не дај Боже...треба избјегавати такве људе...Нека им се Господ
смилује...Хајдемо, помоћи ћу ти да уђеш у храм, ускоро ће Вечерње, па
исповјест...
"Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их." (Мт. 7,15-16)
Прича базирана на истинитом доживљају нашег парохијана.
пише М.Ц.
