ДА ЛИ МАЈКЕ И САДА РАЂАЈУ ОБИЛИЋЕ ИЛИ МЕТРОСЕКСУАЛЦЕ!?

Ах..Јадно мушко! Кажу само се лицка и још и нерадник, а ја затрпан обавезама око преживљавања и борбом за стварањем најосновнијих животних потреба. Без посла, мука је то.. ионако ми се и ништа не ради, ко да ме разуме, разумеш?! Стићи престиж је једнако немогућа мисија али вреди покушати. Али има и наде.. Може да се поради на изгледу. То је сада ин.. мада то је увек ин! Теговима поправим мишиће, попеглам се, сикс пак и мора да упали, надам се...Дугометражно туширање, чупкање обрва, крема за лице мало гела у косу, јефтин мирис може да прође са мало више спрејања. Теснија мајица млађег брата који се увек опире зато што заувек изгуби своју мајицу јер постаје моја хе хе.. Ипак треба да се оцртау мало мишићи. Због изгледа се мора много одрицати и има ту улагања, разумеш?! Толико утрошеног времена мора да донесе плодове, капираш! Седим у кафићу са Денијем, иста екипа, нисмо отмено друштво али стално планирамо да се отмемо. Руку на срце шминкерисање нам иде од руке, толико миришемо да једноставно овако угланцани и нисмо за некакав физички рад. Позирање је врста посла, треба човек бити искрен има ту доста посла. Замисли да сад идем нешто да радим.. Па канцеларијски посао и није за овакве фраере, ипак за овај лукинг има третман које је озбиљан и дугорочан. Знаш ти који је ово посао, хало?! Цела поента је скоцкати се за кафић. Мода ти је данас све, или јеси или ниси. Брате ако немаш тач скрин, бриши, нико те неће, ни да те гледа док пијеш кафу у друштву. Бууу...Ипак, мора се у том правцу, или јеси или ниси. Руку на срце, данас мораш бити мацан у правоме смислу. Мјао мјау! Кафић је центар збивања, ту се све дешава али и некад ништа се не дешава...

-Еј Дени, си чуо ти за Обилића?
-Ам, шта? ...фудбалски клуб, па јесам, шта ме питаш тако глупо питање, уопште?
-Брате, говорим ти за Обилића што се крљо са турцима брате, Марко краљевић и ти ликови..
-Ма дааај, смараш, на њих си уплатио тикет у кладионици па си фасово лову, сад мени продајеш причу о Марку Обилићу..
-Марко Обилић? Појма немаш.
-Аха ти си ми као зналац, зар ниси сам причао да си понављао годину због историје, ам?
-Дај ћути, нерадниче!
-Нерадик? Мооолим, ја ти нерадик.. знаш ли само који је посао само слушати то што ти причаш? Наравно да не знаш, до сада бих био милонер, какве само идеје ја имам..
-Дискавери ти је испрао мозак знаш, сад мислиш да си најпаметнији и све живо знаш а не знаш Обилића, ха!?.

Разговор прекида конобар,

-Господо да ли желите да наручите неко пиће!?
-Сачекај мало, чекамо ортака да дође... где сам оно стао!?
-Ееј, провали овог лика што иде овамо, јел оно Сима што држи пекару?
-Јуу да бре..уу види га како се постаро нисам га видео још из средње, баш не држи до себе, сав се одвалио од переца, види га како је дебео и масан, прави њосви.. хало Моси, ееј!!!
-Еј људи па где сте? Нисам вас видео сто година..
-Ееее Моси фацо ајде да седнеш са људима, ако можеш да се утиснеш у ову столицу хе хе.. Аа чули смо да си отворио неку пекарицу, нећеш да частиш..
-Ма.. људи..пуф..уф! ам..није тако, нема се времена, посо, кућа, жена, обавезе знате колико је то све заједно посла, ма преко главе уyy..
-Ахаа...даа
-Ayyу ал су им тесне ове столице овдее..како можете уопште да се жуљате на овоме?
-Не брини Моси ја ћу да зовнем конобара уместо тебе.. где је онај мали смарач сад кад треба, ало бре ееј!!

Дописник за Дневнике дебели Моси!
Пс. метросексуалац је “урбани мушкарац који има снажан смисао за
естетику и који троши велику количину времена и новца на свој изглед и
начин живота”.