Сусрет са зборским шарлатаном
Док је сунце у своме зениту обасјавало
благословену Глоговачку долину, крцату, напуњену људима, што се рјеђе дешава,
изузев овог данашњег саборног дана, једном у години, посматрао сам људе како
весело, озарени благодаћу тек завршене Божанстеве Литургије, причају како им је
некако у Глоговцу посебно лијепо због шуме и потока, можда и не знајући да је за
то заслужна благодат Божија, јер уистину шумама и потоцима смо окружени гдје
год да кренемо. У том мом посматрању те масе људи која је присуствовала молитви
моје чуло вида с веремена на вријеме бијаше заголицано понеком персоном која је
нарушавајући хармонију, тетурајући се и штуцајући пролазила испред мене,
очигледно залутала од са оне стране капије, западно од раја, тамо гдје под
шаторима трешти лирика брдовитих крајева, тражећи има ли гдје точилица пиве или
која чашица капљице за „џ“. Залутали гост се брзо врати на почетну позицију схватајући
да ово није његов „шанк“, а да нема ни неке грубе мелодије попраћене ударцима песница
од сто, до паса голих зборојевића... Таман када погледом испратих и послиједњег
зборојевића са ове стране капије, од једанпут се пред мојим избезумљеним лицем
створи прилика слична Дереку Тротеру из култне британске серије „Мућке“. Моје
лице је и даље било у чуду, што од сличности са Дел Бојом, а више што ми се
унио у лице до скоро да смо се додиривали носевима. Док је онако још који
секунд изблиза, сагет буљио у мене, рече ми, са можда и искреним сажаљењем и задахом
масне свињетине:
- Од чега болујеш? Шта ти је?...
- Ма ништа...- рече ја помало и
изиритиран зато што ми још и даље држи своје лице на непристојној удаљености
-... Ја сам у колицима само због паркинга...- нашалих се, на шта и он мало
попусти па се удаљи на пристојнију центиметражу.
Ја му ту мало из чисте пристојности рече у
кратким цртама шта ми је, јер по свему судећи да
-Ја ти могу помоћи! Ако ико може могу ЈА! Ја сам
најуспјешнији травар-исцјелитељ у региону...
Ту се он још више уподоби чувеном Дел Боју,
сада и карактером, јер имађаше исте гестове и причу која би могла олако да
окупа и јеврејског трговца, на шта се мени одмах упали црвена лампица која ми иначе
сигнализује да се у мојој непосредној близини налази тзв. чудотворац, или
„исцјелитељ“(читај шарлатан, преварант) који пријети да постане оробљивач мог
ситног буџета, посредник у продавању моје душе, прослављени „исцјелитељ“ мене,
покусног кунића, у његовој већ замишљеној игри у којој ћу да будем горе
наведени и показивани, ма гдје и кад год буде потребно док се год он не
прослави...
- Јеси ли ти само травар? –
упитах га претходно предосјећајући шта ће рећи.
- Ма какав... –сложи фацу ситног
шибицара – ЈА сам ти нешто много, много више! Ја лијечим рак за од три до седам
дана! Дигли смо једног из колица ја и мој један биотарапеут (читај биоенергетичар,
шарлатан, преварант), он је из Б. Л....- настави Травар да набраја незаконите
духовне радње у лику легендарног глумца те да ми продаје причу као неком ко је
у очају, ал' морадох га прекинути пошто се прибојах да ми не прегори ова црвена
лампица за упозорење, јер резервну немам код себе, те га морадох пресјећи:
- Чекај, чекај...- прекидох га у
набрајању његових тобоже успјешно излијечених случајева... - Ја сам већ на терапији.
Тако да... не бих да те задржавам и кратим твоје драгоцијено вријеме.
- На каквој терапији?!
–погледом ока ме пресијече к'о мачем, оним на које није зашкиљио...
- Већ годинама се лијечим –
пођох ја - код мога Господа Исуса Христа у Његовој болници, ето једне из тебе,
у цркви, и код његових слуга свих Светих, помоћу Његове терапије, Св. Причешћа,
исповијести, покајања и осталих Светих Тајни а преко Његовог болничког особља,
свештеника и монаха, који су у овим црним одеждама, погледај ...ено тамо...тамо,
ено једног и тамо...
-Алииии...- замуца Травар, окрећући се лијево
па десно тражећи све што ја набројах и гдје и на који начин се лијечим...- Ја
ти могу помоћи да ходаш!!! – испуца задњи адут стријепећи и чекајући мој
посљедњи ударац...
- А мислиш ли да ми Господ,
који је нас свe створио, не може помоћи?! Може, наравно, додиром прста... Али
ја сам првенствено на терапији исцјељења душе, која је претежнија од тијела,
како Он сам и рече, а у којој саучествује и моје тијело, које ће ако Бог да или
не, временом постати здраво... Јесте да није лако, али сваки лијек је горак и
свака терапија помало мучна а све због наших гријехова... Тако да не бих када
једног дана станем испред свога Љекара да, када буде тражио моје име на својој
листи лијечених да ми каже да ме нема на листи, да се ја нисам лијечио код Њега
него у неким сумњивим, неблагословеним „болницама“ и код сумњивих „љекара“ и да
не могу добити отпусну листу да идем кући, у Његов дом, да боравим заувијек у
Његовим становима у заједници са Њим, јер ме не познаје....
Травар ме онако у чуду мотри, већ полако
увиђајући да је погрешну овцу припео за испашу његове траве и да та овца већ пасе
траву код свог Пастира. Скенирао ме још који секунд док у једном тренутку
периферним видом не угледа једног старијег човјека са штаком, те се као опарен одвоји
од мене, тихо и суптилно приђе својој слиједећој жртви, загрли је преко рамена
и спорим, усаглашеним ходом замакоше западно, кроз отворена врата манастирске капије гдје бучна музика грлатих пјевача и пјеваљки свом снагом покушава да
надјача умилни глас чланица етно групе „Траг“ у порти манастирске цркве које
отпочеше да подржавају благословене мелодије из њиховог репертоара...
Док је умилни глас наших Трагачица надјачавао
грла с оне стране конака дадох се још једном, по послиједњи пут у размишљање заваљен
у своју покретну фотељу о мом данашњем саговорнику Дереку Травару те се сјетих
ријечи једног духовника који ми рече да је лијечење травама, али само травама, од
Господа благословено, али да се често у работу тих травара упетљају неке
незаконите и неблагословене духовне силе и радње, вискови, магије, енергије, те
онда рад тих травара постају праве мућке, а да то често ни они сами не знају.
„Чувајте се да
вас ко не превари.“
Мт. 24, 4
„Све од Бога је милост, било болест, било сиромаштво, било каква друга
несрећа. Усрдније се молите, али у молитви не говорите: „Подај ми здравље“, него: „Буди
воља твоја, Господе. Слава Теби, Господе! Ако Ти је угодно, Господе, избави,
ако Ти није угодно, нека буде воља Твоја.“ Вјерујем и да је болест добра,
као што је добро здравље.“
Свети Теофан Затворник
„...Ако те је
снашла тешка болест – пролазна, или неизљечива, па си прикован за постељу, знај
да то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да ме ти у својој тјелесној немоћи још дубље
упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје
непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се с повјерењем препустиш
Мени и дођеш под Моје окриље.
Ако си маштао да
учниш неко нарочито дјело Мене ради, а уместо тога пао у болесничку постељу и
онемоћао, знај – то је по Мом допуштењу. Кад си здрав, био си презаузет својим
пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене, а Ја желим да те научим
најдубљим мислима и наукама Мојим, да би Мени послужио. Хоћу да те научим да
схватиш да си ништа без Мене...“
Старац
Серафим
пише М. Ц.
