(...Отвори
четворку!!!...ззззн...шкљоц, шкљоц)
-Црни! Имаш пакет. Оставили су
ти доле на портирници, ја сам преузео, држи.
- Пази чувар да није бомба,
Црни има доста непријатеља хахаха!
- Будном оку стражара Будимира
ништа не промиче! Ћело могао си ти мало пребрисати ходник, умјесто да на празно причаш,
a? Шупљак до шупљака.
Видим да те поједе досада, а?
- Нека, нека...добро је мени и
овако! Црни, има ли ту у том шта за нас? Поцркашмо од ове затворске супице, дај
бураз да мало замезимо.
- Гле'те колики си. По читав дан
тренираш и једеш. Увијек си гладан. Ево...зови и ону двојицу коцкара.
- 'Ало! Стигла клопа. 'Ајмо...Црни легенда части,
његови шаљу, биће пршута, уф јооој, бајо мој, уф, дај га вамо!
- Прекидај. Довршићемо касније.
Стиго Црном пакет...Ћело ће све појести, знаш кад тај навали, гладан к'о да је утек'о из Бијафре, а има сто кила.
- Мммммммммм што је добро (мљац мљац мљац)
- Црни, ко је –да је спремио,
свака му част!...А брате мој јес' добро (мљац
мљац мљац).
- Види Сувог што се помамио!
Навалио, одува нам све. Нема тријес' са креветом, а одув'о по' пакета. Мора да има пантљичару
у себи, која поред свега има јаку киселину. Једе к'о да има стоју..
- Ха ха ха (мљац мљац мљац)
- Хехехехехе (мљац мљац)
- ...Црни! Шта је рећи!? Шта си
се сепаратис'о? К'о да није твој пакет...де се
мало примакни, поједошмо ми све (мљац
мљац)...да нам није нешто подвалио!? Чим он неће да једе...
- Ћело, једи и не лупај...имам
ја своје разлоге зашто не једем.
- Да не држиш можда дијету?
Хахахаха
- Црни стипу Ћелу.
Него...озбиљно, де мало замези са нама.
- Ма какав. Нећу.Пост је, постим.
- Штааа?!
- Молим?!
- (мљац мљац стоп)
- Какав пост?!
- Божићни.
- Де Црни, уозбиљи се и придружи
нам се...види каква је роба у пакету.
- Само ви напријед. Ја сам
рекао да постим.
- Одкуд то сада...одједном?
- Па...шта да ти кажем Жиле? Окрећем
нови лист. Тешко ће се по старом даље. Пара имам, здрав сам, имам на изглед све,
све изгледа да је у најбољем реду...али ...пакао ми је у души... не могу да
спавам, свавјест ми не да, не желим више да будем криминалац...тражио сам свој
мир и нашао га у молитви, у посту, у цркви. Више ме паре и моћ не занимају.
Занима ме моја породица, занима ме црква, у њој сам нашао мир. Имам осјећај да
је то оно што сам тражио читавог живота, само није ме имао ко научити...
- Ха хах будале...шта лупаш
Црни...какве молитве, пост и тако то...гле меса, паметније би било
- Ћело, пусти човјека да прича.
Црни, у чему је фора? Осјетио сам од недавно неку промјену на теби, али... та
црква и то...како ти то постиш и молиш се и све то...има ту нешто, а?
- Жиле брате ни ја не знам
пуно. Прочитао сам у овој књизи како се моли и када се пости, попричао са
затворским свештеником, идем на службу у затворску цркву и...то тако...
- Мхм...мхм...добро...
- Хаха будала што лупетају хаха
(мљац мљац) мњам...мени и Сувом ће
све остати. Ееееј Суви! Па полако брате, ниси ти сушио тај пршут па да га тако
стружеш...дај вамо то!
- Што си љаксе? Што ми оте' пршут...!
* * *
- Еј Црни...спаваш ли? Могу ли
сјести?
- Сједи Жиле. Шта има?
- Чуј...де и мени покажи шта да
радим брате...ни ја не могу више овако, све ми се смучило, пријети ми велика
робија, пуцам брате...како то иде та молитва и пост и остало? Знам ја једног у
мом селу стално иде у цркву, пости, тај је увјек смирен и весео, никад га ниси
видио ни тужног, ни препаднутног, кад га год питаш како је он весело одговори ''Добро хвала Богу''...осјети се тај мир човјече,
волио би и да га ја имам...
- Тише Жиле, пробудићеш чуваре...Ја
ти ту исто не знам пуно, само знам од када сам кренуо у ову нашу затворску
цркву, да се молим, постим, све ми некако боље... Битно је да се покајеш за сва
недјела што си починио, исповједиш се и да их не понавњаш више, као што сам и сам, да то
одробијаш праведно...не би да филозофирам пуно, ево ти прочитај ову књигу,
мислим да ће ти бити јасније...
- Флавијан...Срећа није дебела...добро. Него, хоћемо ли ми моћи испоштовати то све
овдје, у
- Не брини Жиле, некако мислим
да овдје имамо боље услове за духовно напредовање, уосталом како сам прочитао
неки свети људи док су били по логорима, истина затворени на правди Бога увијек
су помињали затвор као мјесто гдје се може духовно напредовати више него вани,
јер гдје је тешко ту је и Бог да ти помогне, јер ни Господ наш Исус Христос и
Његови свеци нису уживали, па тако да ћемо бити ближе Њему, гдје су муке и
патња ту је и Он, да нам олакша... али послје покајања све ће бити лакше, Он ће
нам олакшати ...одробијајмо своје за шта смо криви и... вјеруј...само вјеруј.
- Не контам...?
- Сконтаћеш, полако...
- Ваља. Идем. Одо' ово читат'...чек' само, гдје ми је лампа?
- Жиле...еј...покајање
брате...запамти.
- Шта вас двојица опет
шупљирате?
- Спавај Ћело...
''У затвору је Бог био близу! Из некога
разлога не сјећам се ничег лошег - причао је о логору - Сјећам се само: небо
отворено, анђели на небесима пјевају! Сад више немам такву молитву... '' (Несвети а свети)
Старац Јован (Крестјанкин)
за Дневнике М.Ц.
