- Шта ти носиш?
- А знаш шта брате...стару
добру шљиву. Деда-Симо пекао, одлична је.
 |
| Никољдан |
- Ја му носим неки готиван
виски, мало за промјену. Погледај.
- Није лоше Чедомире, није
лоше...
- Е ту сада лијево скрени, па
ћемо се возити још пар стотина метара, па онда друга десно...
- Први пут долазим од када је
преселио. Ово му је први Никољдан у новој кући?
- Ммм да...сада десно, е ту
смо. Испадај.
- Добро су средили гајбу, а?
(динг –
донг!...динг – донг!...динг-...шкљоц)
- Оооо па гдје сте момци! Касните
мало?
- Сретна слава Владо брате! (цмок цмок цмок)
- Хвала Мићане...упадај.
- Сретна слава (цмок цмок цмок)
- Хвала Чедо
буразеру...упадајте.
- А док смо ми ово оно и та...
- ...Здраво момци моји!
- Сретна слава чика Вукаило!
- Сретна слава чика Вукаило!
- Хвала момци, хвала...Добро
дошли кршњаци моји! Ружо! Понес'де одма'
чаше, да с'јунацима
наздравим! Овако ћемо с'ногу једну за почетак.
- Ево, ево, одмах! Помаже Бог
момци...
- Бог вам помогао тета Ружо и
сретна вам слава.
- Сретна слава тета Ружо.
- Хвала момци...ево чаше
Вукаило.
- (глокглокглокглок....глокглок)...е момци да наздравимо. Добро ми
дошли!...(гљок)Ааах уф пољута, него...сад
сједајте. Јесте ли за кафу? А? Ма каква кафа. Треба нам нешто конкретно. А? Дај
да набодемо нешто на виљушку, ваља се, слава је...извол'те момци! Сједајте.
Меза је поставњена, месо је ту. Ружо! Понес' још печења! Момци, прасет'а ил' јањетн'а, а? Ма кол'ко ја видим обоје ћемо...штоб' рекли прагње ха ха ха...пола
прасе пола јагње ха ха ха ...јел' тако Владо сине?
- Тако је тата! Хаха...
 |
| прагње |
- ...Е тако. Све смо поставили.
Извол'те моји
момци, нек' је
пријатно.
- Паааа чика
Вукаило...знате....
- Шта ''па''?...Није ваљда да сте већ јели
код Миркана на слави? Е момци, момци...
- Ма не то чика Вукаило, не
то...нисмо још јели, него, пост је знате...Божићни. Постимо, а месо
је...знате...
- Ааааа то! Па што не велиш?...Ружо!
Понес'де овамо још салате! Имамо киселе краставце, киселе паприке, купус овај,
онај...хахаха мало се шалим момци моји...де узмите, сада озбиљно кажем.
- Ма не, озбиљно чика Вукаило,
постимо, не би да се омрсимо...вама хвала...
- Дообро, што'но кажу ''понуђен к'о почашћен''! Јел' тако Владо сине?А могли сте
мало меса? А?...Ма прешо' би ја на посну, испржио би ја рибу, ал' ћаћа мој је на мрсу, па ја то нећу да кварим.
Нипошто! Ни-по-што! У мене, у селу, обичај је прасетн'а ил' јањетн'а а може и
обоје, обичаји се не дирају. Традиција је традиција. Ћаћа је рек'о...Јел' тако
Ружо?!
- Па не знам Вукаило...мој
свекар је читав живот, од како сам ја дошла за тебе, возио коњска кола, а ја не
знам шта ће теби нови мерцедес у гаражи, јер традиција је тради...
- ...Шуде' тамо Ружо!!...Момци, деде да
наздравимо...живи и здрави ви мени били! Чувајте се волова бркати', 'чела рогати', жена се ројиле, как'оно
даље?... Настави Владо сине ћаћину здравицу...ај уздравље! (гљок)...аааааа уф, добрааааа...
''Не стављајте људске обичаје изнад Божијих
захтјева.''
Свештеномученик Григорије
Лебедев
''Држати пост пред Рођење и Васкрсење Христово,
пред празник Св. ап. Петра и Павла, пред Успење Богородице, и сваке сриједе и
петка.''
Друга Црквена заповјест
за Дневнике М. Ц.
