БИОКЛОШАРИЈА

Док смо седели у Престижу (нашем кафићу  ) чекали смо да крене Ђоковићев меч са

Надалом по ко зна који пут. Наједном,  улази један лик  испијене фаце, брко,  иде

прeoзбиљно  и право према  мени. Чинило ми се као да ми је познат од некуда,  добијам утисак да је то биоенергетичар који је ЕмСи-ја  ономад напао. Али зашто прилази мени? Грозан је, говори ми да хоће да ме дотакне и да ми помогне да смршам, једва га разумем  јер  чујем у позадини јасно како се Шмеки и Дени церекају нешто, али их не видим. Инсистирао је крволок и наваљивао, одбијао сам, али нисам се осећао спокојно, осећао сам да ми је врат укочен.  Гарант је и мене  паралисао као ЕмСија...  Нестаје  ми  ваздуха, постаје јако вруће.. Дени се толико смеје да ми није јасно, шта је то тооолико смешно? Ми  само чекамо да почне Ђоковићев меч... Биоенегетичар је брзо изгубио стрпљење са мном и кренуо да ме дави, осетио сам тачно никотин на његовим прстима и задаху...пуу баш како га је ЕмСи из Шарговца намирисао. Болови у врату су били несносни бол ме је убијао. Губио сам дах и умирао у рукама биоенергетика сав паралисан, док су Шмеки и Дени вриштали од смеха... Изгубих ваздух и заурлах..

-АааааааХ!!!...

-Мосии ха ха ха ха ха!! - церекаше се њих двојица-  ниси нормалан хрчеш ту као морж, ха ха ха!

-Ам, Моолим?

-Заспао си ко топ! Невероватно!  Ха ха ха

- Аууу што ме врат боли.... 

- И не болео те врат како си забацио главу, гроктао си као мангулица, ха ха, Дени си га чуо како је вриснуо хахаха.... Плачем...

- Јуу бре, Дени...е а  колико сам спавао?

- Мосс, ма ни минут!

- Људи, сањао сам да ме напао биоенергетичар, као ономад  ЕмСи-ја из Шарговца.

- Ко ти је тај ЕмСи!? Не знам. Један лик што пишем  за његов блог!!

- Шта?! Постао си писац Мосс? А о чему пишеш Мосс? 

- Па тако о нама..

- О нама????!!  Си нормалан ти Моси? Где ти је тај Шаргијевац уопште? Не могу да верујем?!..

- Дени, реч је о Шарговцу, то је негде у босанским брдима, гуглај...

- Гуглаајјјј...Која си ти дебела злица Моси... и сад ће сви да читају шта ми радмо ?

- Шмеки, шта ти на то кажеш?

- Не размем!

- Шта не размеш Шмек?

-Како може да те нападне енергичар? Значи, био је енергетичар па те напао!? Ко су енергетичари уопште ? Где је он био?

- Моси заспи поново, молим те...  и реци Шмекију да си нешто друго сањао...  видиш да не капира? Упропастиће  ми Нолетов  меч ...

- Дени а шта то значи био енергетичар?

-Моси, видиш шта си урадио?! Сад му ти одговори, пошто си ти пискарало  по блоговима. Хоћу да гледам меч и тачка! Не занима ме!!!

-Пааа, емм.. Шмеки, овако, то је спојена реч био-енергетичар, није одвојена нити се тумачи одвојено, мислим да је по пореклу  страна реч и као већина речи у српском језику.

-Добро, а шта значи то!?

-То ти је гатање Шмеки, гатари гатају са свим и свачим,  ето и наводно са својом енергијом коју имају и „наводно“  је она већа, боља  него код обичних људи.  Многи дају паре на ту причу.

-Опет не разумем, како је то гатање!?

-Лако Шмеки, у свему постоји енергетска вредност, знаш да сада на сваком производу имаш на позадини енергетску вредност. Дакле, како храна тако и све остало има своју  енергетску вредност. Тесла је говорио о претапању једне енергије у другу.

-Пааа јели Тесла могао бити гатара?

-Могао је, наравно, али није.  Он је могао више да буде мађионичар зезајући се са струјом,  када се о томе није ништа знало.

-Али ако постоје енергије зашто је то гатање...

-Јааао Шмеки..Моси!! Сад се сам вади, рекох ти... - нервозно ће Дени.

- Паа Шмек, ам, знаш, како да кажем.. То је везано за однос према Богу. Како да кажем..аа, технички речено, алтернативне  апликације закрченом систему не помажу, не даје резултат. Мора програмер да инсталира дрјвере и  рестартује комп, тако некако, капираш? 

-Ааа.. сад ми је јасно Мосс, хоћеш рећи да гатар изиграва Бога?!.

-Па да, зато је то грех..само они то не капирају.

Дени је почео  да се мигољи, као да му је у сепареу одједном постало неудобно, окретао се час гледајући у ТеВе час у нас, чудећи се. Наједном на врата улази лик испијене фаце, брко,  иде прeoзбиљно  и право према  нама. Нас тројица смо се погледали јер нам се учинио познат од некуда,  - Дежави..- Дени кроз зубе исусти..

- Ево га ЕмСијев биоенергетик, лудило, иде право нама!! Ха хмха 

Приђе нам, исцрпљено... стаде код стола, ћутке нас разледа, буљи... 

Нестрпљиви Дени прекида тајац атмосфере оштро: 

-Алоо, чича, шта треба?

-Просим!..- и испружи руку.

Одмах извадих нешто пара из џепа и ставих му у руку, погледа у њих двојицу намргођене, окрену се и рече ми:

             - Хвала дебели! 

 -Богу хвала.- одговорих.

Брко климну главом, поглед споро упери према вратима, окрену се и изађе.

Денијев напад ме није изненадио...

-Ниси морамалан Моси, како си могао да му даш паре, гарант те је хипнотисао?

-Није. Види се да тешко живи..

- Како си наиван Мосс. Ко год снужди фацу ти мислиш да му је тешко. Од кога ти да добијеш паре кад не радиш?

-Технички речено, од Провајдера!

дописник за Ш. Дневнике дебели Моси