ЈОШ ЈЕДНА НАЈЛУЂА НОЋ

У дилеми сте да абортирате?! Сачекајте, имам идеју...

Недавно сам чит'о анализу абортуса који се изврше у току једне године, остао сам запањен тим

цифрама. Прва помисао када сам угледао дјецу је била; ови мали срећници не контају кол'ко имају среће што су се провукли живи крај гинеколошких маказа и сада виде свјетлост дана. Заобишао би опис тог стравичног чина јер немам рјечи за тако нешто...Страшно...једном рјечју врста лудила!

Дакле, моја маленкост ЕмСи(МЦ) пише на основу свог вјерског, личног сагледавања ове теме. Бог постоји и на основу тога откуцај овог текста који је на екрану жив, али још нереализован, у пракси је као дијете које живи у утроби а још није са нама да ћаска.

Хтјео би да подијелим неколико озбиљних приједлога. Наравно, можда нека нису идеална али знам зашто пишем...Дочим!

У дилеми сте да абортирате, тешко вам је, шокирани сте новом вијешћу, шокирани родитељи, шокирани сви ... Доживљавате издају од онога који вас је „волио“, пораз, понижење, кроз кошмаре забринутости како одгојити то дијете и с'ким!? Такав изненадан ударац…Једноставно тешко вам је и немате коме да се изјадате, исповједите... Страшан осјећај...страшно!

Тинејџерска трудноћа, студентска...преварени сте или сте свјесно жељели, али...образована, интелигентна али још неудата, како поднијети то понижење? Очајне мисли, са киме да одгајам дијете? Имамо већ двоје дјеце, како још једно прехранити? Притисак мужа и психичка присила... Тортуре из дана у дан до лудила у глави...Жељела сам дијете, он није за то... дилема у глави, туга у срцу а у души расцјеп...Трудноћа након опијеног стања са странцем,

неподношљивом особом. Присиле и притисци са свих страна, од најмилијих до најнемилих. Ок, не желите дијете из 1000 и неког разлога... Мој предлог гласи: родите га и дајте га некоме, нађите неке дивне људе! Има предивних људи.

Можда ово звучи тупаво али сигурно нећете бити неко ко је извршио абортус- тај мрачни пир. Сигурно нећете стати на путу том дјетеу да се роди и угледа дан.

Блуд  обавезно неком сијече главу, знамо то из живота Светог Јована Крститеља. Блуд у овом случају чини да човјек убија сопствено дијете! Да ли ће патити то дијете у животу ако га родимо или дамо некоме? Хм... питање је... У неизмерно већој патњи су егоистични будући „мајка и отац“ који желе и даље да буду атрактивни и чувени због свог промискуитета, трудноћа и то дијете им онемогућава све то... У ствари једина патња од свих патњи које могу да се десе нерођеном дјетету је дефинитивно нељубав „најрођенијега“ окончана  абортусом.

Позитивна ставка је ипак родити дијете јер оно Љубав може да изгради са другим људима то јест новим родитељима, док абортусом оно нема повратка, бесповратно...Патња сигурно није материјално оскудијевање, има јако пуно квалитетних људи који су скромно одгајани...

У ствари, тој страви пристижу стравичне посљедице абортуса. Показано из праксе загарантована тешка психичка стања, психичка обољења и катастрофални поремећаји.

Посљедице абортуса су и тјелесне од разник инфекција, могућих трајних повреда материце које доводе до стерилитета, хроничних упала и још небројених проблема који су створили разлоге да се сваких пар дана иде на преглед гинекологу. Свака посјета гинекологу је присјећање на ту трауму, гинеколози (нека опросте) некад нису начисто шта се дешава те преписују нове антибиотике и укључују нове, нове, и нове и најновије терапије а у глави и даље лудница а у души хаос.

Дакле, прије одлуке посавјетовати се добро о абортусу, не журити са одлуком. Ако и сви врше притисак, сачекај, ти ћеш сносити посљедице, не они. Размисли, посјетити савјетовалиште, моли се, отиђи у цркву обави разговор са свештеником,  духовником,  старцем... Нађи мир!

Не чини абортус, прихвати ту ситуацију, роди то дијете, ако га не желиш дај га на усвојење... Нека живи!

                                                                                                                                                                     пише М.Ц.