Босиљак или ништа
- Ружо!!!
- Шта је Вукаило? Зашто вичеш?!
- 'oда поп Ружо! Баца водицу. -
рече Вукаило не скрећући поглед са прозора.
- Шта ради?! – збуњено ће Ружа – Аааааа
– схвати она - ...отац Гаврило...освештава воду по кућама...
- ...Ма ја, то...баца
водицу...ево га код нас...
- ...Нека, нека Богу хвала...
Динг-донг!...динг-...
- Напријед оче Гаврило.
Добро нам дошао...благослови оче...- отвори врата Ружа бришући руке крпом и затражи благослов.
- ...Бог те благословио Ружо.
Како си? – рече са осмијехом отац Гаврило.
- Ево није лоше, Богу хвала. Уђи
оче...
- ...Јел' ми Вукаило ту...? Јел'
домаћин у кући? – рече о. Гаврило улазећи у кућу.
- ...Ту сам! Ту сам! Жив је
Вукаило, умро није!...- Вукаило ће помало узнемирено са усиљеним осмијехом
на лицу.
- Помаже Бог Вукаило...како си? -
пружи му руку о. Гаврило.
- ...Здраво...Бог ти помог'о –
овај прихвати руку и продрма по обичају -...Ево није лоше. Мало ме пробада под
лијевом плећком и по бубрезима – показује болна мјеста Вукаило -... ал' шта'ш?
– ту се мало збуни и настави - Видим ја кроз прозор ти бацаш водицу по насељу,
па ја кажем Ружи; „'oда поп...“
- ...Освештавам, ето слава Богу,
Богојављење је било па...-рече о. Гаврило.
- ...Ма ја; освештаваш, бацаш,
ма исто је то мој ти оче попе. У мене у селу је обичај да се каже „поп баца
водицу“...таки' је обичај...а обичај је обичај...немере се против...шта'ш!?...-
слеже раменима Вукаило као да се ту више ништа не може учинити.
- ...Надам се мој Вукаило да је
не бацам, како ти велиш - смирено ће о. Гаврило -...Освештавам да имате за
исцјељење душе и тијела, за одгнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освештање
и очишћење ствари и предмета за људску употребу, једном ријечју; на вeлику
духовну корист оних који вјерују и са повјерењем је употребљавају. Да ми
почнемо са молитвом...Опрости Вукаило - окрећући главу лијево десно рече о.
Гаврило - ... уђох са ове стране...па...изгубих орјентацију...на којој оно
страни бијеше исток? Да се окренемо према истоку, према кућној икони, Светом
Николи, заштитнику дома...Јел' бијеше оно Свети Никола...гдје оно бијеше?
- Исток?!- збуњено ће Вукаило -
... А да...- дође себи - ...тамо је мислим, ено баш тамо, таман циља преко
Гојковог крова – испружи лијеву руку и зашкиљи на десно око - ...Аааааа икону...-
почеша се по голом тјемену које је некад красила кудрава црна коса и изусти -
... нисам ја још купио икону оче, не могу стићи, ради се пуно, обавезе – слеже опет
раменима у знак оправдања и немоћи - чим одем у цркву купујем...обећавам! – укопа
се у мјесту, стаде мирно к'о Стаљинов војник и опали -...У мене у селу...
- ...се може без иконе...-упаде
му Ружа у ријеч и доврши иронично.
- Шуде' Ружо...- ушутка је на брзака
Вукаило и осмијехну се оцу Гаврилу не кварећи став мирно.
- ...Е да ми кренемо са
молитвом – рече о. Гаврило - ...У име Оца
и Сина и Светога Духа Амин...Док си се Ти Господе крштавао у Јордану... – пође
о. Гаврило да пјева Богојављенски тропар, Ружа се прекрсти а и Вукаило пратећи
Ружу прекрсти се једно пет шест пута на брзака. Отац Гаврило отпјева,
завршише са молитвом и на крају рече Амин, рекоше и њих двоје „Амин“- Е сада цјеливајте Крст па да и вас покропим Светом
Водицом...
- ...Чек', чек'...чекај мало! –
упаде Вукаило у ријеч оцу Гаврилу - Ааааа...код нас у селу је обичај да се узме
оно...онај...оно...оно 'вако...ма оно...оно 'вако...знаш оно...? - грана рукама
и
- ...Босиљак Вукаило, босиљак
...- рече Ружа на крају и тешко уздахну.
- ...Е то! Босиљак, босиљак!...Мислим
да не можемо оче без босиљка – избечи се на оца и заузе некакав гард. - Струк
босиљка у воду и онда се водицом по зиду, онда тамо 'вамо и по главама укућана...-
рече побједнички Вукаило и дода – Прије је било тако... Обичај је обичај!- и
слеже раменима.
- ...Свеједно је Вукаило...Ти
малоприје рече да је обичај обичај, а ја ћу ти то само потврдити и рећи „обичај
је само обичај“ а и ако га промијенимо битно
је да не мијењамо суштину. Ево ја сам себи купио једну врсту четкице – извади
отац из торбе и показа му - која је намијењена
баш за кропљење светом водицом, која може да обави све то умјесто босиљка, јер
суштина је у томе да се кропи светом водом и тако освештава, а то какав се "алат" користи да би се покропило светом водицом... то је у овом случају мање битно ... А шта је било прије? ...Прије је
било много шта другачије... Прије би ти морао препјешачити три километра да би
ме позвао у кућу, игубити пола дана, а сада ми само пошаљеш поруку преко
телефона, ја упалим ауто и ту сам.... - осмјехну се отац.
- ...Ааааааа не, не оче попе! У
мене у селу обичај је босиљком. Ја не могу дозволити да се то на мени преломи –
гледа га зајампурени Вукаило испод очију, намјести главу као да ће се бости и боде
очима час у оца Гаврила час у четкицу која пријети да укине оно што он сматра
да је неукидиво - ...Ааааа не... јер ако ти сада оче...? ....Не неееее... Позваћу
ја сина Владу да он то нама неђе набере. Сједи ти оче, са'ће он...Ружо...ђе ми
је мобилни? - поче ужурбано да се пипа по џеповима док је погледом шарао по столу
у дневном боравку гдје га на крају и нађе -...А, ево га !!!...- звучало је као
„еурека!!!“
- ...Вукаило, када га већ зовеш
да донесе босиљак нека нам понесе и икону...-добаци Ружа.
- ...Шуде' тамо Ружо!..Нуууууула
шеееееес' пеееет.....хм ... како'но Ружо....?
„Босиљак (лат. ocimum basilicum) – користи се против кашља,
бубрежних болести, главобоље и депресије, код прехлада, упале ушију и бубне
опне, али и као окрепљујуће средство.“
Васо
Пелагић
пише М. Ц.
