Ћук и Смук на
првомајском уранку
Претходна ноћ бијеше пуна лудих авантура,
зачињена са обилним количинама како пиве, тако
 |
| Ћук |
и вина и жестоких пића. Ја и мој
вијерни сабрат у пићу Смук смо читаву ноћ провлачили кроз наше изморене јетре
на литре и литре наше омиљене течности, што се може видјети на нашим изможденим
лицима, која на први поглед изгледају као да смо читаву ноћ варили без маске.
Обишли смо сва мјеста на којима се легално и илегално точио алкохол; све драгсторе,
биртије, дискотеке, клубове, а на крају и забачене кафане у којима се окупљају мрачни
типови посебног кова. Тако се и, изазвани потражњом за капљицом, обрешмо у једној
кафани на крају града по имену „Кондор“ чији је власник Суп Вултурешевић, незгодан
тип, поготово у пићу, познат по репутацији жестоког момка и као бившег вође
навијача оближњег фудбаског клуба. Ту се затекошмо пошто попишмо „читав град“,
а и наше економско стање се тих дана изненадно поправи јер Смуку дође рођак
Кобра са запада, на одмор за Први мај, и даде му неке шушке које смо ми
немилице трошили по граду. Задржашмо се код Кондора неко вријеме, попишмо му
сав алкохол, као и залихе из подрума, те он рече да је фајронт и да нема више,
на шта се Смук, онако пијан, разљути, сави своје змијско тијело у шаку и лупи шаком,
тј. тијелом, о шанк те пође да се великом Супу уноси у лице, јер Смук је
сматрао да Суп тако хоће само да нас се отараси. Ту сам се ја умијешао и једва га
одвојио од
 |
| Смук |
намргођеног Супа, те касније изгладио ствар, јер смо ја и Суп рођаци по пернатој линији. Када смо излазили
из кафане Суп Смуку добаци да има среће што је жив, јер да је мртав не би изашао
жив. На почетку не схватих ту Супову пријетњу, али ми тек касније дође у главу
да лешинари не нападају живе него лешине, вјероватно је то знао и пијани Смук
па се онако
понио према горостасном лешинару који иако оћелавио и у годинама, те
од навијачких чарки очепушан, још бијеше у снази...
Након свих тих догодовштина и
још једне луде, скоро па најлуђе ноћи и потрошених гомилу новчаница од рође
Кобре, ја и Смук се запутишмо кући пјешке, без пребијене паре, онако измождени,
а што бијеше најчудније сватих да сам у свим тим лудоријама остао без
панталона, срамота, ал' шташ', није лак живот нас ноћних 'тица. Ја сам набадао
испред Смука, голокрак, тешко корачајући, а он се вукао за мном, пузао, лежао и
дријемао, на чему сам му завидио скоро увијек када смо се изморени враћали
кући, лежи а иде ... е свашта! Сати су пролазили а ми смо наставили са
повратком ка нашим кућама, ка нашој шумици. Глава ме је све више бољела док тај
бол у једном тренутку није почела да појачава, за моју мамурну главу, несносна
звоњава која је у таласима допирала однекуд испред мене. Испрва помислих да су
то моји постпијански синдроми док не погледах испред себе и не видјех да црква
звони. Како смо се приближавали цркви, поред које је водио наш пут, угледах
међу масом, која је излазила на главна врата цркве, и она два бијела голуба из „Најлуђе
ноћи“ како се трипут изљубише, честиташе Христово Васкрсење један другом и потуцаше
се украшеним јајима која су уљепшавала трпезу испред цркве. Па да човјече!
Данас је Васкрс, највећи хришћански празник! На тренутак помислих да се и нас
двојица, на нама препознатљив начин, инфилтрирамо у масу и да им помогнемо око
 |
| агапе |
пића, али одустадох од те намјере, би ме некако срамота да овакви банемо пред
цркву, поготово ја без панталона ... други пут ћемо, када будемо зерицу
трезнији ... мада, можда сам и ја требао постити ... ма други пут ћу. Прођошмо
поред цркве ... Смук ништа није примијетио јер је заспао те само наставио да
пуже у истом ритму...
Наставишмо наше кретање ... Дан
је непримијетно смјењивао ноћ када угледах нашу шумицу нашу слободицу. Од
сазнања да смо близу куће би ми лакше, али мој спокој изчезе када угледах да се
нешто дими у нашој шумици. Ту се узнемирих, пробудих Смука и похитасмо према
диму, јер гдје има дима има и ватре. Овај призор са димом ме потпуно отријезни
тако да сам широм отворио своје буљаве, полуотворене, очи и њима угледао
изненађујући призор. Ватра је горила а недалеко од ње се налазило мени познато
лице, прасе Пућо, који је пуних образа пржио гомиле хране. Упитах Пућу шта ради
овако рано са том ватром и том свом храном. Пућо се добродушно насмијеши и рече
ми да је данас Први мај и да је дошло његових пет минута, вријеме да он испуни
свој стомачић овом гомилом хране. Ја му рече да знам да је Први мај и да ћемо
га и нас двојица славити, само тамо мало касније, када сване, када се скупи још
излетника. Пућо се опет побједнички насмија и рече ми да он од сада слави првомајски
уранак онако како треба, како му је рекао Грокс, негов рођо који живи „преко гране“,
који је дошао на празнике код њега, и са њим тренутно роштиља, само је сада отишао
по пиву. Када рече „пиву“ ја се сав озарих и сачеках док се не врати рођо Грокс
те поново приупитах Пућу шта му још рече рођо о првомајском уранку, тј. шта ми
то овдје не радимо како треба. Каже да му је рођо рекао да ми овдје не славимо
по правилима, да ми дођемо нешто прије подне и почнемо са слављем, а то се у
ствари крене по ноћи, као и они сада, па се настави читав дан, јер првомајски
уранак је, како каже рођо, заправо слављење Валпургијске ноћи1, заједно са празником Белтане2, у част природе и плодности,
са поносом ће Пућо. Рече му рођо да је он дошао да нас подучи како се шта ради
и како да прославимо Први мај по изворним начелима, те ми исприча још неке
ритуале који се упражњавају а који
 |
| Пућо |
баш и нису ... знате ... Ја му рекох да сам
чуо да је Први мај повезан са празником рада, а Пућо ми рече да му је рођо рекао,
да је то претходни режим само додао на ове празнике и да се то све слави као
једно. Изненадих се шта чух од доброг Пуће, али прихватих убрзо причу јер
видјех рођу Грокса како се задихан враћа са палетом пиве из драгстора и ставља је
поред гомиле хране коју ћемо нас четворица, уз весеље, видно умањити до краја
дана...
Како је ноћ сасвим изчезла и Сунце
добило прилику да ме упозна, тако су се и почеле на ливади, око наше шумице, мало
по мало, димити ватрице око којих су се скупљали излетници у све већем броју.
Убрзо се чуше звуци хармонике и тако настаде право првомајско весеље са
обилним количинама хране и алкохола, који је и уједно једини разлог што сам се
ја, ноћна 'тица, затекао, можда по први пут у животу, на дневној свјетлости.
Смук, који се завалио на испражњене конзерве пиве, које смо претходно олакшали,
поче да пјевуши неку кафанску, што је био знак да је „клин клином избио“ и да
може да настави са облокавањем. Наши домаћини, Пућо и Грокс, након што поједоше
ону сву гомилу хране и попише мало мање од Смука, ускочише у оближње блато,
гдје им се придружи још један из врсте, и пођоше са посебним задовољством да се
ваљају и брљају. Грокс признаде да је презадовољан како се проводи овдје, да
тамо „вани“ нема оваквог провода и овакве екипе, али зато има тих обичаја и
ритуала који су донешени од тамо да би се ми овдје могли овако убрљати. Убрзо
је ливада поред шуме почела да се сва дими, да врви од хљеба и игара, а ја сам
себи отворио још једну пиву, завалио се у неко шибље и почео да совим. Тек што
сам засовио у сан ми долепрша, негдје са истока, један од она два бијела голуба
дозивајући, како мене тако и остале, да се придружимо за њихову Васкршњу трпезу,
али претходно да се бар мало средимо,
 |
| екипа |
очистимо од блата и прљавштине ... Рекао
сам му да сада не можемо, да смо заузети, да ћемо други пут, ето да ћу ја и
постити мало, али сада сам уморан, преуморан ... штуц...
„Реци ми шта празнујеш
и рећи ћу ти ко си ... оно што празнујеш – то си, тиме живиш и причешћујеш се.“
Народна
изрека
1Валпургијска ноћ (ноћ између 30. априла и 1. маја)
– пагански празник у коме се на њемачкој гори Брокен дочекују нечисте силе.
2Белтане – пагански празник који се слави у
природи, у част природе и плодности, који је спојен са Валпургијском ноћи.
пише М. Ц.
