ИСТИНА НАС ОСЛОБАЂА

      Некада давно, прије скоро тридесетак година.. први пут чух глас Мартин Лутер Кинга, црначког лидера за њихова права из шездесетих година прошлога вијека.. гдје говори ове ријечи: "аnd the true will set you free".

Тај глас је био "sample" или прилог у једној "rap" пјесми социјалне тематике, коју смо, још као рани адолесценти слушали.. (и тада трагајући за Богом, а да тога нисмо ни били свјесни).

Мислио сам некада, како Кинг то говори из разлога да се његов црначки народ освјести, сазна нешто о својој прошлости, сазна истину о себи, и та истина ће га ослободити.. ропства, у којем су наводно чак и тада живјели, шездесетих година у Америци, немајући никаква "људска и грађанска" права у односу на бијеле досељенике, потомке робовласника којима су ти црнци робовали.

Не знам на шта је Кинг мислио када је изговарао те ријечи, али текстови слушаних пјесама су на тако нешто указивали, јер смо ми тада срцем слушали ту музику, и јако је добро разумијевали. Али нисам ни то онда знао, да је Кинг изговарио ријечи самога Бога, по Јовановом јеванђељу (Гл.8 ст. 31, 32).

Цитирао је Кинг Господа Христа вјероватно често, јер је био баптистички свештеник. Наша реп музика с краја осамдесетих прошлога вијека је била бунтовна, као и ми што смо били. Али нешто се увијек провлачило и мигољило око нас све до данашњих дана, када Бог открива мало више, него тада, јер Га више желимо, све више вјерујући и знајући да смо Га нашли.

Ради се о Истини.

Непрестано у задње вријеме само о Њој мислим.. и спознајем..

Како је Истина највећи непријатељ непокајаним људима,  јер њихове животе воде лажи. Такви људи, живећи у пустињама, оним духовним, покривени многим лажним духовима и страстима, увијек, али баш увијек устукну и одступају пред Истином. И то обично у великом немиру, испољавајћи те страсти којима робују..

Са друге стране Истина постаје једини "прави пријатељ" покајанима, тј. оним људима који су све више свјесни своје таме, ропства, службе силама и духовима мрака, и лажима.  Они пред Истином не одступају, него је радо примају у срце, трче јој у загрљај, и временом постају "тешки овисници" тражећи је главом без обзира, јер су спознали да их само Она ослобађа. Што смо више слободни и очишћени, увијек вођени Духом Истине, јасније препознајемо духове лажи који без милости нападају са свих страна (наше душе). Нпр. кроз кроз комуникацију, разна питања и одговоре, обично оних прво поменутих људи. Онда разне пропаганде, филмови, музика... ма не можеш ни да се паркираш, а да лаж није пред тобом.

И како уочавамо страшан парадокс, када узвратимо одговарајући људима око нас, на њихова знатижељна питања, оном најобичнијом, простом Истином.

Јуче ми се десило.. да сам одговарајући Истином, (електронском поруком), и то у неком

"безазленом"  тренутку, погодио у мету. И цијели тај дан, ни трага ни гласа оног погођеног (духа), мог новог познаника, којег сам упознао само пар дана раније. Човјек тада, када прође одређено вријеме, обично размишља, "Шта је сад било.. Не јавља се више. Нисам то требао написати, рећи. Сигурно се нешто увриједио. Види само какви су људи, увриједе се за ситницу. И шта ми послије радимо? Да би се допали другим људима.. "ублажавамо" тј. стискамо наше кочнице, и Истина се тада повлачи и из нас самих. Враћају се и остају у нама само лажи. (Јер, "сваки је човјек лаж", каже Господ). А који то духови у нама желе да се ми допаднемо другима? То су духови самољубља и гордости, који имају тако тешке ланце, неиздрживе тежине.То често осјетимо видећи те духове (самољубља и гордости) у другим људима, када мислимо следеће, и те како добро свима познато: "А како је човјек овај тежак, тако ме сморио... Ух".

Да, те лажи су толико тешке, да разарају човјека и биће његово, и околину његову, заједно са ближњима.

Истина је пут ка свјетлости, пут Богу у сретање, и само Она ослобађа од лажи. Душа постаје лака и иде у висине небеске.. попут хелиум балона.

Питање је сада како се долази до Истине? Начин и схватање пута, којим се биће ослобађа од лажи. Нова спознаја, сада зрелог човјека у својим четрдестим годинама је другачија од оне са краја осамдестих прошлога вијека. То сигурно није пут задовољства, неки сластан пут, или пут неког уживања, лијепог начина и опхођења, хармоније, братства и јединства...неке бунтовне или оружане револуције. Јер скоро немогуће је доћи до Истине таквим путевима... и лажни дух, дух овога свијета нас неуморно обмањује и говори нам да можемо. Лаже нас...

ИСТИНА БОЛИ. То је моје прво сазнање о Њој. Тако ми једном мајка рече, пуно прије Кинговог говора, и уреза се у свијест мени, тада малом дјечаку.

Силним и сталним трпљењем, и то само "болова", се долази до Истине... Када човјек схвати и спозна, да треба бити увијек спреман на патњу, трпљење и бол, онда је тек пред прагом Истине. Истина је у нама, и ту треба да је тражимо. А и Господ наш, рече: "Царство небеско је у вама"

Вјероватно је тако трпио и мој нови познаник. Бољело је.. и повукао се..Зашто тако Она страшно боли, најбоље зна наша савјест.

Али ко први жели у ватру да скочи? Или ко је тај који ће "први камен да баци"

Царе Небески, Утјешитељу, Душе Истине, који си свуда и све испуњаваш, дођи и усели се у нас, и спаси Благи, душе наше..

„Јер живећи Истином Христовом ти си је учинио својом, претворио у своју Истину. А циљ је вере еванђелске да све што је Христово претворимо у Своје, у наше, у људско...“

                                                                                                                                             Св. Јустин Ћелијски

                                                                                                                                            текст написао Срећко