Ћук и Смук се силом Часног Крста спашавају од
канџи зла
Већ неко вријеме не долазимо себи. Црпимо ноћни
живот, или боље речено црпи он нас.
Болујемо и мамурамо данима од алкохолне
болести. Одлучишмо нас двојица, Смук и ја, да не излазимо из својих јазбина
једно три - четири дана не би ли нам било мало боље. Међутим, ево већ пети дан
како нам дух ноћног живота, помијешан са злоупотријебљеном капљицом стеже нервни
систем а тим и остале виталне органе који нас притишћу да тражимо стручну
помоћ. Таман када хтједох да окренем голуба Душана да видим да можда он не зна
неког ко би нама двојици помогао, кад ето ти слети на грану мога стабла гавран
Гавро, иначе мој рођо по пернатој линији и саборац у ноћним изласцима. Понудих
га пивом, тресну је на брзака, каже жури, слетио само да предахне, иде на депонију,
има нека журка каже. Ја га приупитах има ли неког да помогне мени и Смуку,
болујемо већ неко вријеме. Каже има, биоенергетичар Јање Јањетовић, али у
другом граду, источно од нашег, једно сат лета. Помогао доста његовој екипи са
психијатрије и каже да је велики богомољац. Рече тако и одлети...
...Сутрадан се покупишмо на лет
Смук и ја. Ја га завезах око струка као каиш и тешком муком полетих са њим
према Јањету. Нисам летио ни минут, уморих се одмах, наравно, и слетих на
куполу цркве да предахнем. Видим ту на куполи голуба Душана, чита нешто. Ми му
приђошмо, изљубишмо се трипут, он нас кроз причу упита гдје летимо, ми му тако
рекошмо.
Он стаде сумњичаво гледати у нас и рече да је тај Јање преварант, а да
је Гаврина екипица, оно што је преживило, још на психијатрији и то у горем
стању, зна пошто их он, Душан, често обилази са Пастиром када им иде у посјету
да их причести и да се помоли за њих. Одвраћао нас је неко вријеме предлажући нам да одемо до
његовог Пастира да нам очита молитву па да онда одемо до доктора, међутим рекошмо му да ћемо ипак отићи
Јањетовићу, да видимо шта тај нуди. Душану би жао због такве наше одлуке. Даде ми
крстић да ставим око врата што је њему дао Пастир и рече да ће се помолити да
нам Господ открије истину о Јањету Јањетовићу.
... Душан нас испрати са куполе
те ми кренушмо према Јањету. Док смо летили нешто ми паде на памет да се и ја
помолим, јер Душан никада није причао глупости, има ту нешто сигурно. Летио сам
тако летио, са Смуком око струка, скоро сваки минут слијетајући на кровове кућа
јер нисам у оваком, мамурно - болесном стању могао дуго да летим. Након
исцрпног лета напокон слетишмо испред Јањетовог дома. Одмах на прву угледашмо ред
израњаваних и болесних како чекају да их Јање оздрави. Ту, мало ван реда,
угледашмо и прасета Пућу који је преживио крмокољ тако што је газда Миле близу
његовог обора умјесто њега грешком зграбио Гицмана, његовог друга који је дошао
да га тражи и тако, случајно или не, преживо а овамо дошао по Гаврином савјету
да се лијечи од ПКСП-а, посткрмокољског стресног поремећаја.
... Док смо ту чекали у том
реду примијетио сам да ко год уђе код Јањета више не излази
и ту примједбу
саопштио Пући, међутим он ме умири информацијом да је излаз са друге стране.
Дошао је ред и на нас двојицу да нас Јање излијечи. Уђошмо унутра у његову
ординацију скоро сву прекривену иконама, као и десно на зиду сталажу попуњену са
вјерским књигама свих религија. Гавро је изгледа био у праву, Јање је вијерник.
Јање нам одмах приђе са благим јањећим осмијехом, уједно причајући о Богу и
кружећи рукама око наших глава и тијела као врачара око магичне кугле. Смук као
опијен закуца поглед на њега и пође да ради све што му је овај говорио. Око мене
се већ неко вријеме задржа и види се по његовом изразу лица да му нешто није по
вољи. Рече мени да се окренем потрбушке да он нешто друго испроба. Како се ја
пођох окретати тако ми се испод перја показа крстић што ми га даде Душан. То
примијети Јање и узнемирено ме упита шта ми је то око врата. Ја му рече тако како
јесте и одакле ми. Њему се измијени израз лица, почеше од малих јањећих зуба да
расту велики вучији очњаци, а од јањећих меких шапица да расту вучије шапе са
оштрим канџама. Поче причати против Православља, против Душановог Пастира и
осталих православних свештеника и монаха, те ми поче наређивати да скинем крст.
Ја се ту наравно заинатих, одбих ту његову наредбу и рече му да је он мени сумњив,
има толико икона, прича о Богу а толико мрзи Православље. Ту он не могавши од бијеса
да се суздржи, преобрати се из умилног Јањета у страшног Вука, пође завијати
те скочи на мене и Смука да нас поједе. Ја зграбих на
брзину Смука и неким
чудом отпрха из његових канчи тамо на други, супротни излаз. Како је он нас
јурио, у оној фрци нисам ни могао да гледам куда летим али сам успио видјети иза
куће много рашчупаног перја, вуне и чега све не што смо касније Смук и ја, када
смо се домогли безбиједног мјеста, констатовали да он своје пацијенте једе, то
јест храни се њима, мами их са овчијим руном а уствари је Вук грабљиви. Е
Душане, Душане, требао сам те одмах послушати, једва живу главу извукошмо...
"Чувајте се од лажних пророка, који вам
долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим
познаћете их." (Мт. 7,15-16)
„Крст је
најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач
против непријазнога.“
Монах
Светогорац
пише
М. Ц.
