среда, 21. јануар 2015.

КРСТОМ СЕ ДИЧЕ А КРСТ ЧАСНИ ЛОМЕ

                             


Нема врба колико има Срба!
       Размишљајући о правди и неправди наиђох на ријечи О.Јустина Поповића које су ме скроз задивиле, које кажу "Правда је тиме правда што је сва од Бога, и сва у Богу".
 Док смо се ми залуђивали зурећи у филмске "маратоне" протеклих дана Српску Православну Цркву у Винковцима  запљуснули су валови мржње, и то оне исконске да се најежиш! Не од страха, него од количине отрова у људима. Валови мржње из истог оног морског понора из којег смо већ натопљени изашли двадесетих, тридесетих, четрдесетих и деведесетих година прошлога вијека. Можда се сви ми питамо када, како и зашто су почели? Таласи мржње на којима се на први поглед назире крст истоврено и прасак  мржње. Како се ти, исти који мрзе и могу назвати Хришћани? "Ко не поштује туђе, не поштује ни своје" рече пословица...  Исти валови запљускују и ћириличне таблице окачене о јавне институције у градовима гдје живе срби као можда мањина.. То писмо је на неки начин „освештано“ јер су га саставили Св.Кирило и Методије у десетом вијеку, за нас Словене којим су се донедавно служили и они који га сада са мржњом гоне и спаљују, као да га они никад нису користили. Но света браћа Килрило и Методије су нам дали и нешто много важније - крштење! Крштење којим смо заједно крштени сви Словени на југу Европе, али изгледа да се неки други крст, са друге стране, испречио између тих народа.
Трагајући за почетцима те мржње, преко ћириличне повеље Кулина Бана најприје долазимо до Каина и Авеља, јер Каин је први узбуркао то "море". А зашто? То сви знамо – из зависти, убио је брата Авеља јер је Авељева жртва била чиста, Творцу угодна, одмах примљена. Ти валови запљускују планету данашњом демократијом и људским правима, са лијеве и десне стране Атлантика. Не могу сад да се не сјетим ријечи Патријарха Павла који каже немојте да мржња око вас пробуди мржњу у вама. Јасно је...Писати о винковачком вандализму који данас више "нитко не спомиње" јесте бавити се нарученим "убојством мира и добре воље" између два народа. Нарученим сценариом који ће се изнова по потреби повампиривати, европски нема шта, потпуно без реакција...Прозивати некога ко нема стида испада сувишно, дај Боже да та куга безобзирности и равнодушности не пређе на нас. На нама је то препознати. Свети О.Јустин је добро оцијенио европског човијека те вели да је европски човијек у својој охолој непогрјешивости, довољан сам себи у овом земаљском свијету. Од Богочовијека он ништа не тражи, зато ништа и не добија...
Зато, дај Боже да не постанемо европљани.
"Без мене не можете ништа чинити" речи Св. Писма (Јн.15.5)

Гдје ли ће људски род одвести сва та мржња? Мржња у суштини сагорјева човјека који је има у себи. Мржња може да потопи род људски у усти онај вртлог који је сатана кроз Каина заталасао, само што је од тог времена тај вртлог постао шири, већи, дубљи, суровији и уједно непримјетан за оне злобнога срца. Непримјетан све до Суда Господњега. Спас јесте у барци Љубави, барци коју нам је у аманет оставио сам Господ, у Цркви Његовој коју покушавају да оскрнаве некаквим натписима из прошлости, прошлости страдалничкој, прошлости Српског рода.
Мученичка Славонска Епархија је до послиједњих страдања деведеситих година имала шездесет пет свештеника, сада их има осам. У тој епархији се налазе четири прелијепа манастира: Ораховица, Пакра, Јасеновац и манастир Свете Ане.

   Блажени сте ви кад вас стану грдити, и гонити, и говорити против вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика награда ваша на небесима, јер су тако гонили пророке пре вас.  


                                                                                                                                               пише М. Ц.