ДА ЛИ "АЛКОХОЛ" НА МЛАДИМА ОСТАЈЕ?

                       

Ко нам то маше са дна чаше?           
Да ли је алкохол једна од највећих пошасти данашњице? Да ли је алкохол мој највеселији пријатељ, који ме не издаје ни четвртком, ни петком, ни суботом навече, а и ни осталим радним и нерадним данима, црвненим и црним словом, у посту и у мрсу, за рођендан и Нову Годину, за излет и на мору, у авиони и броду? – Нажалост јесте!.

Недавна истраживања показују да је алкохол, поред цигарета и тешких дрога, највећа зависност данашњице. Алкохол је вјероватно најпроширенија психоактивна супстанца, а за узрок томе наводи се његова лака производња, доступност и брзо дјеловање. Истраживања такође показују да је, поред младих мушкараца, све више дјевојака које посежу за алкохолом и да је провести пола седмице у алкохолисаном стању сасвим уобичајена појава, које нико не би требао да се стиди. Стручњаци тврде да послије одређеног времена конзумација алкохола изазива тешку психичку и физичку кризу која није ни мало безболнија ни безазленија од хероинске, а ако додамо томе још да је алкохол доступан у самопослугама, чак и малољетнима, ето предворја пакла на земљи. Један овисник, алкохоличар, растужи и ојади прво своју најужу породицу, па породице својих рођака, пријатеље и све ближње који су у посредном и непосредном контакту са њим.

Питање, шта нас чека у четрдесетим и педесетим, ако већ у двадесетпетој години живота имамо често пет, а неријетко и десетгодина пијанског стажа? Чека нас прво душевна, па тијелесна смрт у тешким мукам и растројству породице и најмилијих, која се већим интензитетом наставља послије тјелесне смрти у царству таме гдје ће бити плач и шкргут зуба. То свиједочи и наш Апостол Павле Духом Светим у Првој посланици Корићанима у шестој глави, јер каже да поред осталих грешника ни пијанице неће наслиједити Царство Небеско, јер заиста пијанство јесте смртни гријех. Сјећам се разговора са једним средовјечним човјеком испред продавнице пића који је овдје долазио свакодневно и његове реченице: „Ееее ви млади! Чиме ћете ви дочекати старост кад се сад тако опијате, кад ја, који до своје двадесетпете нисам ни лизнуо алкохола, а сада сједим овдје по цијели дан пијан и избезумљен?“ (човјек је преминуо неколико година касније у педесет и некој години живота).

А шта да кажемо о саобраћајним несрећама које су у посљедњих неколико година толико учестале да су постале свакодневница, и што у тим несрећама најчешће живот губе 2-4 младе особе у раним двадесетим, враћајући се са славља у пијаном стању? То су тек приче исписане тужним чланацима црне хронике.

Особе које се најчешће лијече од тешке зависности алкохолозма, лијече се по комунама у којима је осмишљен програм за лијечење овисности и то није лоше, међутим, мислим да би боље било корисно тражити помоћ и спас код Онога Који нас је створио и Који најбоље зна шта нам је потребно.

 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се. (Мт.7,7-8)


                                                                                                                                               пише М. Ц.