 |
| Повећати опрезност са видео игрицама |
Видео игрице су омиљене међу одраслима,
студентима, дјецом школског и предшколског узраста. Док се само прије неколико
година уназад дружење дјеце односило на играње са кликерима, лоптом и ластишем,
сада су те активности замјењене „активностима“ за комјутером у затвореном и
нерјетко мрачном и загушљивом простору. Родитељи често преокупирани послом и
данашњим темпом живота остављају своју дјецу пред компјутером, са џојстиком у
руци, да се дјеца мало умире док се они бар мало одморе од напорног дана не
знајући да се, поред кривљења кичме, оштећења вида и слуха, пада концентрације,
несанице, душе њихових малишана под
утицајем разних пуцачина и стратегија, најчешће агресивног и насилничког
карактера, формирају, врло мугуће, у будуће преступнике. Јер дијете начешће
мијеша виртуелни и реални свијет и поистовијећује се са видео ликовима и да нам
се, као послиједица свега овога не пођу дешавати сцене из САД-а гдје ученик
усмрти читав разред заједно са учитељицом.
Да би родитељи имали контролу над дјететом, компјутер мора да стоји у
просторији коју користе сви чланови домаћинства, објашњава познати стручњак. Са
дијететом се треба договорити колико времена да проводи за комјутером, али
настојати да комјутер не замјени у дјечијим животима црквена богослужења и
дјечију здраву игру. Битна ствар је установити одређену врсту казне са љубављу
и пажњом уколико дијете одбије сарадњу, јер видео игрице изазивају брзу и тешку
овисност.
Добро пазимо, јер ми родитељи, ћемо пред свијетлим ликом Годпода Христа
дати одговор за своју дијецу. Испрајвљајмо на вријеме своју дијецу, водимо их
на света богослужења, одгајајмо их у духу нашег светог Православља, у духу наше
Свете Цркве. Направимо од њих ваљане и честите људе, и не заборавимо ријечи стручњака
„Психа човјека се формира од треће до седме године живота, а преостали период у
човјековом животу је само мала корекција и надоградња“.
пише М. Ц.
пише М. Ц.
