КУМСТВО МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА

Читајући дневну штампу, која послједњих неколико дана на посебан начин плијени пажњу нас који смо крштени водом и Духом, можемо наићи на наслове који узнемирују наша срца, наслове које пркосе здравом разуму, наслове који непомично стоје и пуцају од срамоте због онога што су морали пренијети и саопштити здравом људском разуму „Косово ће бити примљено у УНЕСКО!“. Косово и Метохија, душа српскох народа, ће бити примљена у УНЕСКО као културна заоставштина, баштина и наслијеђе албанског народа!? Народа који је у Мартовском Погрому 2004. године уништио или оскрнавио тридесет пет српских манастира на Косову и Метохији, манастира које је јуче запад дао на чување том истом албанском мржњом заслијепљеном народу. Покушавам да схватим да ли је у питању скривена камера, да ли неко покушава да се нашали са нама Србима? Изгледа да није у питању шала, изгледа да је запад опет дојахао на крилима Милосрдног анђела и својим канџама зграбио јагње и предао на чување гладном вуку. Изгледа да се вук није заситио оних дешавања на југу Србије са краја прошлог и почетка овог вијека, као ни погрома над Србима прије десетак година па је позвао свога кума, Милосрдног анђела, да му онако кумовски, са оштрим канџама зграби и преда једно невино јагње да га причува, храни и вјероватно када дође вријеме да га поједе.

Човјек би рекао да је јучерашња вијест однијела побједу у такмичењу историјских апсурда и да стоји на врху усамљена онако неугрожена, док не прочита вијест да су манастир Високе Дечане градило албанско племе Гаши за албанску породицу Нимани. Е то је апсурд! Манастир у чије је зидове свети српски краљ Стефан Дечански заједно са сином му, касније царем

манастир Високи Дечани 14. вијек

српским Душаном Силним уградио оно најврједније, зидове који су вијековима натапани молитвом из срца спрских монаха и тамјаном из руку њихових игумана. Манастир који од средине XIV вијека као драгуљ свијетли на Косову сада почиње да се свијету представља као дјело руку оних који чекају само и најмање немире па да га униште, те да му и темеље ишчупају и да покажу честитом западу како на Косову Срби никада прије нису ни живјели. Сјећа се те градње тих темеља и анђео поднебесја кога тамо неки називају милосрдним. Присуствовао је он и посматрао немоћно са дистанце, са страхом, трепетом и бјесомучном мржњом како се гради храм посвећен Господу, храм у коме ће се у наредним вијековима из његових канџи отимати душе оних који су рођени водом и Духом, добро је он запамтио тај пораз. Присуствовао је он и дешавању са краја, по Србе мрачног и мучног, XVII вјека како се све што се могло кретати покренуло са Косова на челу са патријархом српским Арсенијем III Чарнојевићем испред бијесне турске

сеоба Срба 17. вијек

сабље спашавајући се ка сјеверу, у туђем и хладном свијету и остављајући за собом топле домове да их са југа са нестрпљењем населе Албанци, који се сада диче са Косовом као њиховом колијевком. Памте то насељавање и наши манастири јер су ћутке са болом у души и сузама на иконама својим чудотворним посматрали како празна српска домаћинства попуњавају неки други људи, неке друге вјере, неких других намјера. Сјећа се он, анђео поднебесја, и тога кумства и задовољног трљања руку над муком и болом оних чији је и сам Господ мучен и протјериван. Сачувај нас Господе од свих милосрђа тог анђела, анђела поднебесја.

Од велике сеобе Срба крајем XVII вијека и насељавања албанског становништва на Косово и Метохију, српски народ трпи вишевјековну тортуру која је нерјетко подржана од стране великих сила са запада а која се продужава и у нашим

"Без мене не можете ништа" (Јн, 15;5)

временима ратовима, бомбардовањима, погромима, рушењима српских манастира и српских домова, протјеривањем са вијековног огњишта те бесрамном присвајању свега српског што је остало непорушено а што не значи да неће бити, јер предати на чување српске светиње Албанцима је исто што их и предати ИСИЛ-у на чување.

„...Али не брините се браћо и сестре, Косово је Господње, оно је већ заузето, оно је натопљено крвљу оних који су животе дали за Њега, овакво стање је само привремено , неће се Господ одрећи онога што је Његово.“

                                                                                                                                             Отац Рафаило (Бољевић)

"Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла " (Јн. 15:18-21). 

                                                                                                                                          за Дневнике М.Ц.