МОЋ ПЛАВОГ РЕНЏЕРА

Ако се у јутарњим часовима или часовима предвечерја, у периоду предвиђеном за наше најмлађе, неосијетно прикрадемо ТВ пријемницима и за тренутак повиримо и ослушнемо шта се тамо дешава можемо затећи наше потомке како као омађијани, са полуотвореним устима, без иједног трептаја, посматрају ТВ садржај упућен само њима, јер на тапети је њихових пет минута. Ако још мало боље изоштримо чуло вида и слуха и погледамо и ослушнемо којом тематиком телевизија формира личности наших најмлађих, преко малих екрана, са запрепашћењем можемо чути урлике и ратне покличе неких назови цртаних јунака, како у неком назови ратом против зла, одсјецају удове и главе опет неким назови антијунацима из чијих одсјечених удова неконтролисано липти крв и како се ту, по замисли режисера тог назови цртића, завршава борба против зла. Е онда се ми, ситуацијом изазвани, погледамо на огледало и тамо угледамо свој избезумљени лик. Избезумљен од онога што смо управо видјели, изненађени и избезумљени од страха за нашу дјецу, питамо сами себе шта то она гледају и гдје ће их све то одвести? Гдје нестадоше импровизовани фудбалски терени са којих се чује галама и подврискивање дјеце? Гдје нестадоше кликери, ластиши и остале ствари које су чиниле наше дјтинство сретним и испуњеним? Ко је довео ове ликове пред лица наших најмилијих, довео да их гледају и у њих се претварају? Ко је довео пред лица наших малишана Моћне Ренџере, Транформерсе, Нинџа Корњаче, Спајдермене, Покемоне и сличне, у којима је доминантно насиље, промјена ритма радње, бучна музичка позадина, која код већине дјеце изазива физички и емоционални напад...?

Поред цртића који покушавају да преокупирају пажњу наших дјечака, ту су и цртићи за

дјевојчице попут Винкс вила и Брац лутака које се претварају, лете, користе магију, чине чуда, односно пате за најновијим хаљинама и шминкама и од малих ногу им стварају комплексе и остале компликације, тачније тјерају их да одрастају прије времена.

Захваљујући медијима, а посебно у цртићима, насиље је често представљено као ефикасан и једино прихватљив начин за рјешавање проблема. Насиљем се користе "добри" и "лоши" јунаци. "Добри" јунаци бивају награђени за своје насиље, док "лоши" јунаци често одговарају за своје насиље. Стручњаци кажу да такви садржаји код дјеце изазвају страх, агресију, пасивност како интелектуалну тако и физичку, социјалну и духовну, која ће се рефлектовати у оквирима емоционалне кризе и довести до рушења етичких принципа. Негативне поруке цртаних филмова дјетету се рефлектују и кроз снове, прехрану, а код дјеце која проводе пред телевизором дуже вријеме, може се забиљежити повећана склоност повредама и депресији.

Агресивни ТВ јунаци домирају животима наше дјеце како у урбаним тако и у сеоским срединама, те су они, нажалост, постали битни фактори социјализације. Ти јунаци постају и иницијатори потрошачког менталитета које се намеће дјеци кроз играчке, сликовнице или прехрамбене артикле. Обзиром на претходно, питамо се који су то позитивни ефекти који утичу на повећање знања, способности, вјештина, етичности и духовности код дјеце.

Зато се немојмо изненадити када будемо пролазили, онако опуштено поред дјечијег игралишта, без икаквих већи брига, мислећи да све стоји у савршеном реду и када угледамо неког малог дјечака, обученог у неку плаву униформу, како покушава да нам зарије кухињски нож у предјелу абдомена узвикујући „МОЋ ПЛАВОГ РЕНЏЕРА !!!“

Мислим да би могли искористили радозналост и пажњу наших најмлађих те им у том временском периоду, периоду који им телевизија краде пажњу, искористили да им читамо

рецимо Житија Светих. Потребно је да пред спавање наших малишана издвојимо неколико минута и да им у миру прочитамо неко житије неког светог, рецимо из Пролога за тај дан, или неку причу из Библије за дјецу, тако би смо могли искористити њихову пажњу да се од малих ногу уче Истини а не лажи, јер не заборавимо колико је битан тај период живота за формирање човјекове личности. Какво сјеме тада усадимо у њихове мекане душе касније ће се кроз даљи ток њихових живота укорјенити, разгранати и заједно ћемо са њима плодове убирати, било лоше или добре. Јер много је битно да их навикавамо на вријеме да ТВ пријемнике замијене за корисну литературу.

''Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којим ми не бисмо жељели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште. Човјекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да он емоционално пустоше човјека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен/.../ Тамо гдје су људи читали Свето Писмо, тај угао, то мјесто по значају је заузела телевизија/.../Човјек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.''

                                                                                                                              Архимандрит Рафаил (Карелин)

                                                                                                                                           за Дневнике М.Ц.