ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ

(Зврнннн зврннн зврнннн зврнннн...)

- Хало Мићо Мићане!

- Гдје си Чедо Чедомире?! Па нема те к'о ни фасаде у Шарговцу!

- Шта радиш Мићане? Шта има паметно?

- Ништа посебно, него...имам приједлог, наравно ако се слажеш?

-Зависи Мићане...ако је вожња на два точка возилом које је направљено да иде искључиво на четири, и нисам нешто оран за те врсте вратоломија...

- Ха ха Чедомире...па то нам се десило једном, шта'ш, смо'т нагло у кривини...није било намјерно. Него...приједлог је да одемо сутра ујутру до манастира, на Литургију. Шта велиш?

- Одлична идеја Мићане! Морамо поранити, имамо пар сати путовања. Сутра порани до мене па идемо... 'ај живио!

 - Важи. Сутра сам рано код тебе. Поздрав.

                                                                                        *       *       *

(бррммм брмммм...биииип – бииииииип!!)

-Идем! Идем!

- 'Ајде пожури! Да не закаснимо на Богослужење...упадај.

- Ето...готов...оплети.

(брррррррррррррммрррррррмммм)

- Мићане, нешто ми паде на памет, овако док путујемо, ми нисмо тражили благослов нашег свештеника да идемо у манастир...јел' тако? Знаш да тако...

- ...А брате Чедо! Па не идемо неко зло радити! У манастир идемо...шта ће нам благослов за то?!

- Имаш право. Тјерај га.

(брррррррррррррммммммммммбрмммм)

- Чедомире, осјетиш ли ти да нешто смрди?

- Могу ти рећи да осјетим. Нешто смрди. Баш се осјети бијели лук.

- Ма не то...озбиљно ти говорим...нешто се осјети из аута. Шта би могло бити? Јуче сам га баш прегледао пред пут, све је било у најбољем реду...ни гас нешто не прима...зауставићу да видим шта је.

- Дај да видимо.

- Уф, није добро. Дими се мало. 'Ајд ваљда ћемо стићи до манастира. Како је – тако је.

(брмм брмм брмм брмм брмм)

- Гледај Мићане што је неко тамо испред поразбијао флаше по путу...пази!!!!! БУМ!

- Пуче нам гума Чедомире!

- Пуче Мићане. Ништа...засучимо рукаве и промјенимо гуму. Надам се да имаш резервну?

- Имам, у пола је мања од ове али нема нам друге. На пола смо пута, не враћамо се, па шта буде.

(цинг цанг цинг цинг шкљоц)

- Ето га! Промјенушмо је Чедомире Чедо.

- Наравно. Ма шта се нама отети може? Упадај, идемо.

(брррм бррррм брррм)

- Е још мало, чим прођемо ове уске и незгодне кривине у кањону онда ће бити лакше.

- Да, али колико видим...онај одрон на путу...пазиии!!!!

(кхххррррррршшшшш бум бум хххррррршшшшшшшшшш БУМ!!Клиц- клац клиц-клац клиц - клац)

- Оп! Оп! Оооооооп! Оп! Уоооооооу!

- Полаааааако! Видиш ли да висимо на литици! Прелази назад да одржавамо равнотежу...изгибошмо Чедо!

- Изгибошмо Мићане!

- Шта сад? Ситуација је у најмању руку надреална. Клацкамо се овдје већ десет минута а нигдје ни да ко наиђе ни да ко помогне. Шта ћемо Чедомире мој!....Ааааа! Имам рјешење! Гдје ми је мобилни? А ето га иза, код тебе на сједишту...додај га, само полако, један погрешан корак и готови смо...Е тако, дај га. Ништа без мобилног...(тип тип тип тип тип...туууууууууу туууууууууу туууууууу)

- Молим, хало!

- Благослови оче Гаврило! Ти си? ...Драги наш оче Гаврило, требаш нам оче .... оче благослови да идемо Чедо и ја у манастир!

"Послушност је најкраћи и најлакши пут. Она је кључ од раја. Њоме се одсијеца воља, себичност, страсти и долази благодат Божија, те живот постаје рај"

                                                                                                                               Старац Пајсије Светогорац




                                                                                                                                            за Дневнике М.Ц.